среда, 15. фебруар 2012.

Бој на Равном у Пиви

Бој на Равном у Пиви

1.     Септембра 1875.

Срби браћо пјесму послушајте,
Кад усташе Срби на оружје,
Око Гацка у Ерцеговину.
Са Турцима учинише кавгу,
Око Гацка на свакоју страну.
У Липнику и у Метохију,
Турска војска беше од Стамбола,
Све низама двадесет табора,
Међу њима три паше цареве,
Који носе тајин у градове.
Селим-паша и ш њим Али-паша.
А трећи је Ченгић Дервиш-паша,
Састали се на Ченгића кулу,
Па говоре за Ерцеговину.
Рече тако мушир Селим-паша,
"О Ченгићу кукала ти мајка,
"Можеш ли се болан домислити,
"Како ћемо тајин пронијети,
"У Никшиће ја ли у Горанско?
"Е овако сјеђет не смијемо,
"Наши ће се градови предати.
А падиша све нас објесити,
И ако смо јуче погинули -
Ема смо се грдно препанули,
Од те голе и неспремне раје,
Код оваке наше силне војске."
А говори Ченгић дед-ага:
Не знам пашо живота ми твога,
Раја гола, али срца храбра,
А оружје од нас је отела;
'Па нам свуда путе затворише,
"И тврђаве царске оборише,
"Куђ гођ кренеш свуда нас чекају,
"Као јуче што биј у Крстацу,
"У Никшиће проћи не могосмо,
"Него незнам би ли на Горанско."
И на то се паше сагласише,
Па сутра дан војску окренуше,
Има војске двадесет табора,
И велики тајин и комора,
С Метохије сила окренула,
Ка Горанску преко поља равна,
Док дођоше Гласовитој Турци,
Ђе запали бјеху Ерцеговци.
Ту је витез Пивјанин Лазаре,
И војвода Зимоњић Богдане,
И Хаџићу Вуле капетане,
А са њима двадесет стотина,
Те чувају Пиву од Турака;
На далеко страже истурили
Да објаве кад наљегу Турци.
А кад стража Турке опазила
Вођама је абер учинила.
Када Срби абер разумјеше
Сви готове шанце заузеше:
С десна крила Сочица Лазаре,
А до њега Вуле капетане,
На средини Голошија Лука
Што ће чакат чело од Турака;
А војвода Зимоњић Богдане
Преко џаде са лијеве стране.
А кад сила турска нагазила;
Ту се одма кавга затурила;
Запуцаше пушке и топови
Ко небески да гађу громови,
И бише се за четири сата,
Без узмака и без одмарања,
Селим-паша силног хата јаше,
Па напријед све са сабљом маше,
Ћера Турке да напријед мичу,
У Кулине на витеза Луку.
Богме Турци јако кидисали,
Голошију са чела дигоше,
Па напријед Србе поћерали,
И на десно крило ударише,
И Лазара с мјеста подигоше,
Гласовиту Турци заузели,
На Кулине шанце уватише.
А кад виђа Пивјанин Лазаре,
Ђе све шанце Турци заузеше,
И у њих се добро утврдише;
Он заведе преко горе војску,
Те озада удари на Турке,
И оте им шанац Жестиковац;
С десне стране Вуле капетане,
А са чела Голошија Лука,
Док се турска узмутила војска,
Све три паше са два ескадрона,
Почеше се натраг нагињати;
Ал бој велик непрестано јечи,
Од боја се тама уватила,
Те сва брда и поља покрила,
А кроз таму Турци побјегоше.
На Лазара назад нагазили,
Пивјани се мало уклонише,
Те Турцима пута отворише;
Ма јуначки Турке дочекали,
На лево их крило окренуше,
Нагнаше их на Гатачке шанце,
Гачани се теке бит' почели,
Ма јуначки Турке дочекали;
Турци бјеже већ што брже могу,
Срби гоне туку и сијеку,
Турци бјеже ма све у гомиле,
А топове и плотуне пале,
Почеше се војске мијешати,
Јунаци се за грла ватати.
Соко сиви Пивјанин Лазаре,
Он замаче у таму у Турке,
Те крвави кроз ордију руке,
И прогони на буљуке Турке,
С Лазаром је Тијанићу Ђурко,
А трећи је с њим Алекса Шарац,
И још један ш њима Црногорац
Посред силе Турске замакоше,
Од таме их нико не виђеше.
Сила турска наже с Трештеника,
Од Срба се зачу страшна вика,
Зорно Турке напријед погнаше,
Од силе се земља тресијаше.
А Пивјанин Лазар са дружином
Сакрише се у низаме мртве,
И преко њих Турци пријеђоше,
И у томе Турке прећерали.
До Липника Гацку широкоме
Па се с мраком натраг поврнули,
И на Равно конак учинише,
Па у јутро мртве саранише,
Тридес' и пет мртви и рањени.
Ема су се добро осветили,
Што су Турке натраг поврнули.
Двјеста турски глава откинули,
И оружја добра задобили,
Свијета'о им образ на мегдану!



                                                          



Нема коментара:

Постави коментар