Освојење градова

Освојење градова

у Дуги и Горанска

Од 5. до 8. Септембра 1877.

Боже мио, чуда побратиме!

Што-но јечи Дуга и Голија -

Одлијеже Острог и Сомина!

Горди Војник и Будош планина.

Планине се тресу из темеља,

Као даљна јека од громова -

А облака нигде не видимо?

Да Никшићем још владају Турци

Рекли би смо бој се тамо бије,

Преко Дуге негде до Голије,

Ал је Никшић сад у српске руке,

И Срби су отпратили Турке.

Побро мио да ти за то причам,

Црна Гора сад Никшићем влада,

Кад су Срби Никшић освојили,

Па су пошли уз Дугу крваву,

Да примају у Дугу градове.

Тамо су ти тврди пет градова:

Смедерево, Ноздре и Пресјека,

Па још Злоступ, Оџина пољана,

Али што су Ноздре и Пресјека,

Најтврђи су у Ерцеговину.

Тамо ти је Петар Вукотићу.

А са њиме војска и топови,

Са четири руска баљемеза,

Зрна су им од дванајес' ока.

Командијер од артиљерије,

Храбри витез Ђуро Вукотићу,

Намјестио да Пресјеку туче,

Па дозива у Пресјеку Турке:

"Ко је главар од царскога града?

"Нек изиде да се преда књазу,

"Животу му ништа бити неће,

"Да у граду лудо не гинете."

Помоли се један османлија,

Проговори неколике речи,

И увуче главу у зидину.

А Ђурови пукоше топови.

Ко небеске муње и громови,

Тако траја једну уру дана,

Није пукло шесдесет топова,

Док искочи бијела застава,

И предају Турци изјавише,

А топови пуцат' престадоше.

Тада Срби у град улећеше.

И низама царске заробише,

А командир Вукотићу Ђуро,

Све оружје узе од Турака,

Па Турцима даде пратиоце,

И посла их Скадру бијеломе.

Па га ето уз Дугу крваву,

И све прима у Дугу градове,

Три табора зароби низама,

И посла их цару без оружја.

Срби доста нађоше шићара,

И топова и доста оружја,

Па џебане и доста тајине;

А војвода Петар Вукотићу,

Са Лазаром пође на Горанско,

И ту Срби града опколише,

И мало га с топовима бише,

Горанскога града освојише,

Три табора Турак' заробише.

И три топа на град заузеше,

Још џебане и добра оружја,

И те Турке цару оправише,

Па се Срби зорно разиграше,

И Црквице тврђаву узеше,

Ћаху даље уз Ерцеговину,

На градове још да ударају,

Но им дође заповјед од књаза,

Да с' враћају на југ Арбанији;

Тако Срби Билеће узеше,

И узеше Дугу и Горанско.

Сад се тамо селе Црногорци,

Преко Гацка до Фоче и Дрине.

А сад здраво браћо и дружино!