среда, 15. фебруар 2012.

Бој на Крстац

Бој на Крстац

23. Маја 1877.

На хиљаду и осме године,
Седамдесет и седме године,
Русија је Турској заратила,
За слободу Срба и Бугара!
Александар други цар Русије!
Књаз Николи на Цетиње пише,
Да је Турској рата објавио,
Да на Турке војују заједно.
Кад је књазу књига долазила,
Мила му је на свијету била,
Војску купи и за бој се креће,
Ал га султан дочекати хоће.
Султан Хамид нови цар је био,
Па како је тај рат дочекао,
Па рад тога диван саставио,
И дивану вако говорио:
"Браћо Турци и господо моја!
"Да вам кажем чудо изненада!
"Од како је Алах изволио,
"Славу свјета нама поклонио -
"Није на нас страха долазило,
"Што је Москов за нас наумио,
"Москови нам рата објавише!
"И вас свијет на нас подигоше!
"Зато сам вас сада сакупио,
"Јере сам се страшно препануо!
"Није шала Руси заратили -
"Сви Словени на нас устанули,
"Сад нам треба свима устанути,
"И за вјеру храбро крв пролити,
"За свијетло име пророково!
"За јуначко име Османово!
"Да бранимо вјеру и слобуду!
"И свијету круну Османову.
"Руси мисле све наше отети -
"Па Србима опет поврнути,
"А нама се боље затријети
"Но се робљем ђавурским назвати.
"Ђавури се ето сјединише,
"И за помоћ Русе умолише,
"Рус је Москов сада пресилио,
"И свакога краља надјачао!
"Све се земље боје од Русије,
"Нико од ње макнути не смије!
"И нико јој на пут стати неће,
"А у бој се сваколика креће.
"Све то нам је Црна Гора крива,
"Што је цио свијет замутила!
"Шта учини једна жишка мала,
"Колики је огањ распалила,
"И никад се прегасити неће.
"Докле стигне врх славе желеће!
"Рат је страшан што га сад чекамо,
"А у помоћ никог не имамо,
"Само пророк што с небеса гледи -
"Да невјерне ђавуре побједи.
"Но тако вам великог Алаха!
"Који нашег изабра пророка
"Највишега и најпотоњега!
"Дивно га ви свечева имена!
"Свете ћабе и светог корана!
"И Алина оштра Зуфагара!
"И тако вам великог Алије!
"Који мањи од пророка није!
"И страшнога опћег кијамета!
"И нашега вијечног ценета!
"Не бјежите испред невјерника,
"Да утећи неће пиличника,
"Јер не може Турчин бити раја,
"Не допушта наша вјера права!
"Коран пише - боље умријети,
"Невјерника никад не дворити,
"Јер невјерни доћ' у џенат неће,
"Камо прави Мухамедан шеће!
"А баш благи светац на небеса,
"Непрестаје молити Алаха!
"С кривог пута свијет да поврати
"Да-ко им се већ очи отворе -
"Само једног Бога да познају -
"И сви нашу вјеру да примају!
"Ал невјерни зато и не знају,
"Докле нашег свеца разгњевају!
"Па окрене молит наопако!
"Те ће пропаст свијет свакојако -
"Од жестине и свечева гњева
"Усануће сва земаљска древа!
"Срушиће се земља до џенета -
"Ђе ће мјесто бити невернима!
"А вјерни ће у џенету поћи,
"И ту свеца Мухамеда наћи!
"Даће сваком што му иште душа
"Преслачака и рајскога пића!
"Сад сте чули како коран пише,
"Ко погине на ново се рађа!
"Сад на ноге у име Алаха,
"Сад имамо милион војника,
"Ако буде срећа за Турака,
"Да се смути сада сва Европа -
"Ми би могли на мејдан остати -
"У Рим папи за добро признати -
"Дубоку је књигу научио,
"Као да је на ћаби свршио -!
"Те познаје нашу вјеру праву!
"А Власи га зато чине даву -
"Ма су њему сила јаке руке!
"Русе куне благосиља Турке !
"Ништа мањи није од Алије!
"Само што се боји Италије,
"Ал кад Стамбул свијетом овлада,
"Бит' ће папа главар од запада, -
"Но знадете прво како ће те -
"Сад су ово већ двије године
"Од како се раја побунила,
"На свог цара пушку окренула -
"Књаз Никола рају потпомаже,
"Шиље тамо своје Црногорце;
"Он је ову мутњу учинио -
"И Русију на нас окренуо!
"Од истока до тихог запада
"Туранска се допирала влада!
"Ал највиши пораз дочекасмо
"Што у њедра змију остависмо,
"За времена те је не згазисмо,
"Јазук свима што је непознасмо?!
"Та је змија Еву преварила!
"Те је цио свијет замутила -
"Наше силно царство задрмала!
"Све радите што боље можете,
"Да ту љуту змију удавите,
"Змију љуту малу Ц р н у Г о р у!
"Која здружи сад и Ш у м а д и ј у!
"То је једно племе непокорно,
"Које нам је вазда пркосило!
"Од како нам паде Бушатлија!
"Крило наше клону на Крусама -
"Црна Гора нову доби снагу -
"Мути нашу царевину драгу.
"Она тражи нека стара права,
"И Европа сад јој одобрава.
"Зато више војске поведите,
"Да-ко Црну Гору уграбите,
"Ништа живо у њој не штедите,
"И Србији тако учините,
"Станите јој ногом под вилицу -
"Како они султану Мурату!
"Мој витеже Абдул-Керим пашо,
"Ти Москова чекај на Дунаво,
"А Сулејман моја десна рука,
"Да у Црној Гори командира,
"Да освети пашу Ђеладина!
"Авди пашу и пашу Селима!
"Витезови сад крећите војску,
"Ја сад оста у Софи Џамију!
"И сви самном софте и шејици,
"И сва ђеца од Ислама ђаци,
"Клањамо се сваки дан Алаху!
"Да помогне нашему оружју."
Срби браћо и дружино драга!
На бојиште огледа се снага. -
У почетку од Маја месеца,
Ето војска паше Сулејмана,
Баш на Гацко у Ерцеговину,
Ту прикупи сву убојну снагу;
Војску спремну тако и опаку
Црној Гори мисли путовати,
Ал се није лако наканити,
Црногорци стоје на Крстацу.
Мисли мушир на свакоју руку,
Црногорце ка ће ослабити,
И намјере лакше извршити. -
Пошто мушир доста починио,
И мудрости доста прикупио -
Диже војске петнајес' табора,
И велики тајин и комору,
И ту војску посла на Горанско,
Да пренесу тајин у Горанско.
Дочека их Сочица Лазаре
И са њиме до пет батаљона,
Три се дана са Турцима бише,
Ал' на силу Турци продријеше,
У Горанско тајин предадоше,
Докле тамо тајин предадоше,
'И натраг се опет поврнули,
Мушир с Гацка покренуо војску,
Па га ето право ка Крстацу,
Зорне војске четрдес хиљада,
И четрдес Крупови топова.
Многа војска и бојна опрема,
Под њом земља дрхће од топота!
Гледа Турке Црногорска војска,
Са Крстаца студене планине,
Богами им мило не бијаше -
Нит' им опет необично бјеше -
Јер су томе вични Црногорци,
Да су свагда бројем већи Турци.
Ту је стари витез и племићу,
Војевода Петар Вукотићу!
Види Петар да ће бити кавга,
Па војвода војску разредио,
И Крстачки богаз ухватио,
Од Ћурила и Ђеда планине,
И постави војску у шанчеве,
Командира један до другога:
С првог чела Кусовац сердара,
С батаљоном од Љуботињана,
Поред њега војска Пјешиваца,
Баталион Мијушковић Ђока,
А пред њиме Контићу Радоје;
Поред њега Николићу Јевто,
С батаљоном Жупе и Лукова;
Поред њега Матановић Стево,
А са њиме Цуце и Ћеклићи;
А до њега Ђоко Пејовићу,
И са њиме храбри Цеклињани;
А до њега Мићуновић Баћо,
И са њиме сједињена војска;
А поред њих Бошко Гузоњићу,
И командир Кико Стевовићу,
А са њима војска Невесињци;
А поред њих Вујовић Никола,
С батаљоном војске Заођана.
Двадес' трећег Маја мјесеца,
Ваздан грмје јека са Крстаца.
Међу Србе Турци загазише,
А плотуни Српски запуцаше,
Турци огањ огњем дочекаше,
Сви топови турски загрмјеше,
Сва се тресе Дуга и Голија,
Брзо паде тама по планина.
А што ћу ти дуго казивати!
Томе боју и том јуришању
Од Турака да Србе пробију -
Нигде нема слика ни примјера!
Сва жестина боја крвавога,
Страшна ватра и грмљава јака,
Што је игде Црна Гора памти,
Непрекиде од јутра до мрака!
Петру не биј нико у помоћи -
А Сулејман све придава војску.
Клону чело од Црногораца,
Кусовцу је огањ одолио
Сердар Шкрњо пет рана добио,
И крвави мегдан оставио.
Пошто паша богаз заузео,
На десно се крило наслонио,
Па освоји десно и лијево;
Црногорце сасвијем разбише,
Српске шанце Турци освојише;
Сва се војска на Крстац састала,
И шес пуних дана почивала.
Неби мушир тако почивао,
Но је грдно погино с војском,
Па се њему мука заканити
Да путује низ Дугу крваву,
Јер чекају опет Црногорци,
У Петњему брду и Пресјеци.
Ту је бане Петар Вукотићу,
И војвода Пеко Павловићу,
А дошао и Лазар Сочица,
Бригадијер од Ерцеговаца,
И бригадир Јоле Пилетићу,
Они граде шанце на Пресјеку;
Док им књига од Острога дође,
Књаз им пише да Дугу оставе,
Па да иде Планиници војска,
И већ војска при кретању бјеше,
А низ Дугу Турци навријеше,
А Срби их храбро дочекаше,
Морачани и ш њима Ровчани,
А пред њима Пилетићу Јоле
И командир Пековић Драгиша,
И командир Лавовићу Миро,
А поред њих Пивјанин Лазаре.
С Турцима се крваво побише
Док јунаци у крв запливаше,
Ма на силу Турци продријеше,
И прођоше граду Нишићкоме.
А што ћу вам даље бесједити,
Од како је мале Горе Црне,
У по једном боју ни једноме
Црногорац није погинио,
Ка у Крстац што је погинуо!
Ту погибе црногорске војске
Три стотине храброга витеза!
А толико има рањеника!
То је брате славно огледало!
То је понос српскога витештва!
Нека им је слава на свијету,
Што падоше славно на мегдану!
А турске је војске погинуло
Више кажу од тридес' стотина,
А толико веле рањеније.
О крвава Дуго не цветала,
Ти си друго Косово постала!
Ти си много дуга и крвава,
Од како си тирјану допала,
Твоји кланци јаме и шкрипане
Све су људском крвљу препуњене!
Људске су те кости затрпале!
Више турске ма и црногорске,
Све бранећи града Никшићкога,
Од јуначког оружја српскога.
Сад почини Дуго и Голио,
Одмори се Крстац и Сомино,
Турска сила у Европи страда,
Књаз Никола сад Никшићем влада,
Осман паша на Плијевну страда,
Москов узе све до Цариграда.
Ти си Дуго крвава и славна,
Са гробова твојих витезова -
Ту почива Шћепан и Илија!
И Ђулек беј царева делија!
Ти си цјела гробљем препуњена,
Ал с гробова српских витезова,
Пониче нам српске славе цвеће,
Које никад увенути неће!
Српска мајка већ се плашит' неће -
Сад по Дуги српска вила шеће!



Нема коментара:

Постави коментар