среда, 15. фебруар 2012.

Бој у Дугу, други

Бој у Дугу, други

22. Априла 1876.

Књиге пише царев серашћере,
Муктар паша с Гацка широкога,
Књиге шаље по Ерцеговини
На бегове од Ерцеговине,
Да му купе Ерцеговце Турке,
Паша зове строго заповеда:
"Ко је Турчин вјере пророкове,
"Нека хита Гацку широкоме,
"Са тајином и силном комором,
"Јер нам Никшић у невољи цмили.
"Предаће с црногорском књазу,
"Па ни вама добра бити неће.
"Но ко паше свијетло оружје,
"Нека хита и дању и ноћу
"У царевом честитом табору;
"А који ми на тевтер не дође
"Тај од моје сабље погинуће."
Оде књига по Ерцеговини,
На главаре и добре оџаке,
На мудире и на кајмакаме.
А не прође ни неђеља дана,
А Гацко се напуни Турака,
Паша броји на тевтеру Турке
И наброја тридесет хиљада,
Што низама, што башибозука.
Паша има двадесет топова,
Све крупови калибера нова,
А велики тајин и комора,
Никшићима може бит' година. -
То муширу врло мило било,
Под команде војску уредио,
Како ће се Дугом путовати,
Да не може ни један бјежати.
То гледаше Ерцеговка вила,
Са Сомине високе планине,
Па полеће на лагана крила,
На Голију високу планину.
И ту нађе војску и војводе,
Од устанка из Ерцеговине.
Војевода Сочица Лазаре,
И војвода Зимоњић Богдане,
С Невесиња Петар Радовићу,
Од Бањана Симо Бачевићу,
И са њима војска Ерцеговци,
Па војвода Пеко с Црногорци.
Војводама вила говораше:
"На зло сјели српске војеводе,
"Ето на вас сила и Турака
"Има више од тридес' хиљада,
"Низ Дугу ће продријети Турци,
"И у Нишић тајин унијети;
"Залуду вам фале свеколике,
"Кад пуштите у Никшиће Турке."
Кад војводе вилу разумјеше,
Богме, брате, мило им не бјеше,
Па мислише шта ће и како ће,
Па бијелу књигу оправише
На Цетиње књазу Николају:
"На знање ти мили господару!
"Ево на нас и опет Муктара
"С много већом силом од Турака,
"Сад ће од нас бит' велика мука,
"Пет хиљада немамо војника,
"Срамота нам боја не чинити,
"Шта л' можемо сили учинити.
"Да нам хоћеш мало послат' војске
"Од крајине твоје црногорске;
"Још кад бише брзо похитали,
"Док нам нису Турци ударили."
Ал је помоћ доцкан искат било,
Јер је Муктар први уграбио,
Кад се Муктар крену с Метохије
Гласите му трубе засвираше,
Загуђеше банде и борије,
Забуцаше војнички добоши,
Азурала и на ноге Турци.
Силан Муктар хата појахао,
Па у прву војску окренуо,
А за њиме сила и ордија,
Преко поља игра Турадија,
Банда зуји, а добоши туку,
А топове у средину вуку.
Силан паша а силна му војска,
Већ се ништа не боји од Срба.
Ето паше и његове војске,
И Крстаца мирно проминуше,
Па их ето низ Дугу крваву,
Док дођоше оџиној пољани,
Ђе бијаху Срби запанули;
А кад турска сила нагазила
Од маха се кавга заметнула,
У задње су Срби ударили,
Турског меса доста направили,
Али Турци прошли без узмака;
За два сата траја битка јака,
Али Турци продријеше зором,
И у Никшић тајин пронијеше,
Срби опет у Дугу осташе,
Да чекају у повратку Турке.
Ту Србима још придође војске -
На Пресјеку сви се намјестише,
Лазар узе чело од богаза,
Са иљаду јунака Пивјана,
А до њега Богдан с Гачанима,
До Богдана Симо с Бањанима,
Па Радовић с Невесињанима,
Па командир Глирог Милићевић,
И војвода Трипко Вукаловић,
Све са њима храбри Ерцеговци,
А са Пеком храбри Црногорци.
У шанце се Срби утврдише
Око пута с обадвије стране,
У томе им друга помоћ дође,
Покрајина мале Горе Црне:
Баталион Николића Јевта,
Од Лукова и Никшићке жупе,
А пред њима Бојовић Милошу,
Баталион Мијушковић Ђока,
Од племена храбри Пјешиваца,
А пред њима Контићу Радоје,
А треће је војска Рудињани,
Пред њима је Балетић Стеване.
Браћо моја и дружино драга,
Двадес' другог Априлија дана,
- Седамдесет и шесте године,
Ето Муктар уз Дугу крваву,
Двије ноћи у Никшић ноћио,
Па се итро натраг повратио.
Паша глухо уз Дугу путује,
Не свира му банде ни борије,
Тишина је уз Дугу крваву
Ко да жива ниђе никог нема,
Не чује се јунака да виче,
Само плоча коњска што шкргуће,
Каг дођоше на Пресјеку Турци,
Ђе чекаху српски соколови
Међу собом Турке пропустише,
Докле пунан богаз напунише,
Тада српске трубе зацикташе,
Те Србину знак боја дадоше.
Кад се просу ватра од Србаља
Као грозна киша из облака,
На богазу Турке поваљаше,
И мртвима богаз напунише.
Ал је јака сила у Турака
У крв гази иде без узмака,
Српски огањ огњем дочекаше,
И плотуни густи зајечаше,
А загрмје двадесет топова,
Стоји рика као од громова,
Боже мио страшне грмјавине,
Од силе се тресу све планине!
Све планине тама уватила,
Не престаде јака грмљавина
Од сванућа па до мркле ноћи,
Непрестано јуришаше Турци,
Али Срби проћи не дадоше;
Но ту војске конак учинише,
И сву ноћ се тако пушкараше,
А сутрадан на светог Ђорђију,
Загуђеше банде у околу,
Муктар паша зором уранио,
И уз Дугу зорно окренуо,
Силну ватру на све сипа стране,
Без узмака српске прође шанце,
А Срби им пута учинише,
Па на Турке огањ оборише.
Од жестока боја јуначкога,
Сва се тресе Дуга и Голија,
Све планине тама притиснула,
Кроз таму се људска крв пролива,
Турска војска све бојем измиче,
Србин бије и озад сијече.
Храбри витез Контићу Радоје,
К'о вук горски улеће у Турке,
И витешке окрвави руке,
Поред њега Бојовић Милоше,
С треће стране Балетић Стеване,
Све уз Дугу касапише Турке,
Крваве им до рамена руке.
До Злостуца ваздан путовали,
И ту друго вече коначили,
Па сутра-дан војска уранила
Па и опет кавгу затурила,
И са бојем Крстац пријеђоше.
Срби Турке до Гацка пратише,
Па се с мраком Дуги поврнуше.
На бојиште трудни коначише,
Па у јутро Срби уранили,
Погинувшу браћу саранили,
На шесдесет и четири више,
Међу њима угледна делија
Ковачевић Ристо из Грахова,
Свијет'о им образ на мегдану,
Јунаци се зато и рађају.
Па војводе бјелу књигу пишу
На Цетиње књазу Николају:
"Јављамо ти мили господаре!
"Три се дана са Турцима бисмо,
"И до Гацка све бојем пратисмо,
"Од иљаде више посјекосмо,
"А бригадир Бошковићу Бајо,
"И ш њим војска Бјелопавловићи,
"Долећеше ал' бој не засташе.
"Турци јесу тајин пронијели,
"Ал су нама добар ђумрук дали."
Пошто Срби књигу оправише
На бојиште шемлук учинише,
А сад здраво часни слушаоци!



Нема коментара:

Постави коментар