среда, 15. фебруар 2012.

Бој на Муратовицу други

Бој на Муратовицу други

23. Фебруара 1876.

Бјела књига од Грахова пође,
Од војводе Петра Вукотића!
Оде књига земљом и крајином
Докле дође у кршно Приморје,
У тврдоме граду Суторини,
Свим вођама од Ерцеговине!
У књизи их Петар поздрављаше,
И овако њима говораше:
"Српске вође од Ерцеговине!
"Како моју књигу добијете,
"Сваки своју војску поведите,
"И Крстацу брзо похитајте,
"Зима прође а иде пролеће,
"Треба мегдан с Турцим' поновити,
"Јал' срамотно опет робовати.
"У Гацко се силна војска скупља,
"А пред војском Мушир Селим паша,
"И бригадир ш њиме Али паша,
"Има војске двадесет хиљада,
"Све низама без башибозука,
"Ту се скупља тајин и комора,
"У Пиву ће тајин пронијети,
"Јал' у Нишић прије продријети,
"Јер их нема нико дочекати,
"А свак мисли да сте покорени."
Кад вођама ситна књига дође,
Сваки пође с мјеста ђе се нађе,
Па их ето у Ерцеговину,
Сваки ита на Крстац планину,
Први дође Пивјанин Лазаре,
И ш њим војска од Пиве крваве.
Теке сјели те су починули,
А ето ти Пека Павловића,
И ш њим војска од Црногораца.
Пеко сијо те је починуо,
А ето ти Зимоњић Богдана,
И са њиме крвави Гачана,
Мало сјели те су починули,
Док ето ти Бачевић војвода,
И са њиме војска од Бањана.
На Крстацу војска починула,
Воде пила, љеба заложила,
На снијегу огањ наложише.
И ту ноћни конак учинише.
Војска мало сана приватила,
Јер три ноћи што је путовала.
А војводе око огња сједе,
И о бојној наредби бесједе,
Куда ли ће Турци окренути
Да ли Пиви, да ли ће Нишићу.
Па војвода Пивјанин Лазаре,
На кољено бјелу књигу пише,
У Дробњаке Церовићу Бану,
У књизи га Лазар поздрављаше:
"Поочиме Церовић Новица!
"Ево наша на Крстацу војска,
"Јер је Гацко препуно Турака,
"Двије паше Селим и Алија,
"И брзо ће Пиви јал' Нишићу,
'Да проносе тајин у градове.
"Но војводо, српски Гарибалдо
"Пошљи нама мало крајишника,
"Од племена твојијех Дробњака,
'Да би нама у помоћи били,
"У јуначкој муци и невољи,
"Јер је сада у нас мало војске,
"Нема пуно четири хиљаде."
Како Лазар књигу направио,
По војнику ноћом оправио.
У по ноћи све се утишало,
Природноме сану покорило,
Докле климну Ерцеговка вила,
Са Троглава високе планине,
Кличе вила што јој грло даје,
Вила зове на Крстац војводе:
"На зло сјели српске војвосковође,
"Што пуштисте у Горанско Турке,
"Шта чекате у Крстац паланку?
"Коме ли сте Пиву оставили?
"Зар мислите Турци неће проћи,
"Што је велик снијег у планине,
"Турска сила пође Горанскоме."
Браћо моја и дружино драга!
Када чуше што говори вила,
Сви од земље на ноге скочише,
Притегоше на ноге опанке,
На плећима струке и торбице,
А на раме пушке острагуше,
Па одоше ноћом путовати
Богдан оста у Гацко широко. -
Друга војска преко горе пође.
Није брате лако путовати
По такије врлетни планина,
Ни у дану кад снијега нема,
А камо ли ноћом по снијегу,
Преко брдах по великом леду.
Ма је војска здрава и весела,
Обучена добро оружана,
А ноћ красна, сјаје месечина,
А позната своја околина.
Кад кренуше, трубе засвираше,
И витешке чете полећеше,
Здрави момци снијег разагоне,
Чета чету редом измењује,
Војска иде зорно ма невољно,
Јер су гладни као горски вуци,
Особито јадни Црногорци.
Када војска ноћом путоваше,
На Голијску стоку нагазише,
Па у стоку јагму учинише,
И поклаше стоку у торове,
Гладни момци живо једу месо,
Ни дерано нити је печено'
Ал без таке муке на јунаке
Не доби се славе ни слободе-!
Срби браћо и дружино драга,
На двадесет трећег Фебруара,
- Седамдесет и шесте године,
Ето вође и њихова војска
Освануше на Муратовицу,
И ту Срби застанули Турке;
Бјеху тајин у Горанско дали
Па се мирно натраг поврнули,
Лако иду преко Муратвице,
Враћају се Гацку Широкоме,
Ал је снијег и велика зима
Не свира им банда ни борија,
Нити вичу ни у коње тичу,
Тек полако пртином одмичу.
То Србима добро мило бјеше,
Када тако Турке застануше,
Па војводе савјет учинише,
Ка ће своје разредити војске.
Рече витез Пеко Павловићу:
"Побратиме Пивјанин Лазаре,
"Ти познајеш ове околине,
"Па сву војску како знаш уреди,
"Одкуда ће који ударити."
Пеко стаде на лијево крило
Од Латичне високе планине,
Другу Лазар уредио војску,
Командира Радојичић Вука,
С неколико Пивскије јунака,
У пријегоч посла пред Турцима,
Те западе на сред Кремењача.
А војвода Пивјанин Лазаре,
Са десне се наместио стране.
Када Срби мјеста поватали,
Око пута с обадвије стране,
Командирске трубе засвираше,
И плотуни српски загрмили,
И на Турке огањ оборише.
Многи Турци мртви попадаше,
Ал су Турци од вазда јунаци,
Српски огањ бојем дочекаше,
И плотуни страшни загрмјеше,
Па се живо почеше кретати
И напријед с бојем измицати.
Како Турци бјеже и одмичу,
Срби вичу и ближе примичу.
Селим паша вођа од Турака
Забуни се од велики мука,
На десно се крпло наслонио
Небил' како Лазара кренуо.
Ал је Лазар јунак витезова,
То је унук Пивјанина Баја!
Лазар није бјежат' научио,
Но је више ћерат' навикнуо;
Селим паши десно сломи крило,
А лијево Павловићу Пеко.
Како Срби зорно ударају,
Кроз Турке се јунаци састају,
На пртину Турке прекидају,
Кроз гору се Срби дозивају,
Све соколи Пеко Ерцеговце,
Лазар опет браћу Црногорце,
Турска војска нагло поче бјежат'
Без реда се у гомиле збијат';
Срби боље јуриш учинили,
У гомиле касапит' почели,
Док топови турски загрмјеше;
А кад Срби топове виђоше
Сви једанак вриску учинише,
На топове сви јуриш викаше,
С једне стране Пеко Павловићу,
А са друге Пивјанин Лазаре,
Све је мања јека од пушака
На мегдану поче сјеча јака.
Сваки витез граби на топове,
Пресијеца Турке у редове;
Док лазина паде на мегдану,
Поклаше се као на Косову.
Пеко, Лазар све траже топове,
Ш њима витез Плошчићу Шћепане.
Већ се обе војске смијешаше
Јунаци се кољу на топове,
Није лако сили одољети
И сву силу Турску скасапити.
Док Србима добра помоћ дође,
Од племена крвави Дробњака,
Три стотине бирани јунака,
А пред њима Сава Церовићу,
И капетан Мико Маловићу,
Сви у Турке јуриш учинише
И напријед Турке поћераше,
Док догнаше на Равноме Турке.
На том мјесту Гласовита зване.
Ту Србима друга помоћ дође,
Једна чета из Пиве крваве,
С командиром Миром Гаговићем,
И с витезом Василијем Вергом,
Како нова помоћ прискочила
На Турке је јако ударила,
До топова Срби продријеше,
Људском крвљу снијег обојише,
Васиљ први на топове Верго,
С друге стране Павловићу Пеко,
А са треће Сочица Лазаре.
Сваки по три главе посјекоше,
И топови освојише царске,
Па и даље Турке поћераше,
И пушкама тољагачке бише
Док у томе опет помоћ дође,
Бачевићу Симо с Бањанима,
Све бој траја од јутра до мрака,
Од Горанска до Липника града,
До на Душац на воду студену,
Ту крај беше крваву мегдану.
Одатле се Срби повраћаше,
Али војска сва уморна бјеше.
У повратку Срби на Равноме
Сакупљају коње и коморе,
Од Турака што су задобили.
На Равно се Срби искупише,
Ту уморни конак учинише,
Па сутрадан мртве саранише,
Четрдес' је мртви и рањени,
Слава свима кад су замјењени.
Па војводе бјелу књигу пишу
На Цетиње књазу Николају:
"Да си здраво мили господаре!
"Да је здраво насљедник Даниле!
"Данас ваздан с Турцима се бисмо,
"Селим пашу страшно побједисмо,
"Од Горанска до Гацка ћерасмо,
"Од хиљаде више посјекосмо,
"И три топа царска задобисмо,
"Сву комору турску задобисмо,
"Доста коња руха и оружја,
"И барјака и доста сабаља.
"Војска ти је здрава и весела,
"Што је славно мегдан поновила.
"Три пута смо шемлук учинили,
"За побједу што смо задобили.
"Шаљемо ти пашинске хатове,
"Златне сабље и златне рахтове,
"Што добише твоји витезови!"
А сад здраво часни слушаоци!

Примедба: Овај бој свршен с неким неспоразумљењем међу
војводама. - Ја сам га по предању са најмањом увредомописао.
П.



Нема коментара:

Постави коментар