Освојење тврђаве Безуја
16. Октобра 1875.
Када зора са истока пође,
Сваком свиће онђе ђе га нађе,
Свјетла зора дана јесењега,
Седамдесет и года петога,
Нађе војску од српског устанка,
Две хиљаде храбрије јунака,
На широку пољану Хаџића,
На сред Пиве и Херцеговину,
У витешку српску покрајину,
У тој војсци српске поглавице:
С Гацка стари Зимоњић Богдане,
А из Пиве Сочица Лазаре,
И Хаџићу Вуле капетане,
А од Брда Миле Бошковићу,
Из Дробњака прото Церовићу,
А до њега Мико Маловићу,
Ту су вође војску прикупили,
Пошто су се с Дрине поврнули,
Ту је војска шићар дијелила,
Што у Дрину бјеше задобила.
А да видиш добар побратиме,
Соколове од Ерцеговине,
Како чине вриску и весеље,
Момци скачу као срндаћи млади;
Играју се игре свакојаке,
Јунаци се прескачу стојећке -
А војводе међу њима сједе,
Око себе витезове гледе.
Тада рече Пивјанин Лазаре:
"Браћо моја српске војсковође.'
"Ево има три мјесеца дана,
"Ка се диже на оружје раја,
"На Турчина српскога крвника,
"Да се више не зовемо раја,
"Него Срби тог имена славна,
"Срб' је кадар собом да управља.
"Шта ми само досад учинисмо,
"На све стране Турке разагнасмо,
И градове њихне разорисмо,
"Оружјем се турским оружасмо
"Биће добро, браћо, ако Бог да,
"Устала је босанска крајина,
"И Срба је већ пуна Козара,
"И Прозора па до Приједора,
"Пред њима је Петровић Пеција,
"Добровољце пушта и Србија -
"К нама иде хиљада јунака,
"Мокрогорског прешли карантина,
"А пред њима Љешевићу Жарко.
"И капетан Каљевић Окица,
"И капетан Рашков Миловане,
"Са њима Рамо Вукотић сердаре,
"И делија Леовац Маринко,
"И од Пиве Кулићу Зелене,
"Воде војску Фочи и Таслиџи.
"Но ми куд би сада окренули?
"Да Таслиџи војску окренемо
"Оставити Пиву не можемо,
"Да к' Требињу војску окренемо,
"Тамо ти је Љубибратић Мићо,
"И калуђер часни Мелентије,
"И Петковић и шњим Вукаловић,
"Митар Мерћеп, Глигор Милићевић.
"Да пођемо с војском ка Билећу,
"Тамо ти је Пеко Павловићу,
"И војвода Максим Бачевићу,
"И са њима Стојан Ковачевић,
"Него, велим, ако кабулите,
"Сваки своје друштво да водите,
"Ја ћу с мојим ође останути,
"На Безује града ударити,
"С Пивјанима и Рудињанима;
"С Дробњацима и Црногорцима,
"А ти побро војвода Богдане,
"Води Србе Гацку широкоме,
"Селим пашу и Ченгића туци,
"Да на мене не окрену Турци,
"А ти Вуле српска узданице,
"Води једну чету у Црквице,
"Да се отуд Турци не окрену."
Сви главари Лаза послушају,
Па на троје војску разтројише,
Када Лазар на Безује пође,
По ноћи је града опколио,
У по ноћи шанце поградио,
И у шанце војску намјестио;
А кад бијел данак освануо,
Поранио Мемед ефендија,
Поглавица од града Безуја,
На ћилиму ноге прекрстио,
Па шарени чибук припалио,
Па се Турчин јако замислио,
Јер је у сну Лазара видио,
Па Турцима сана кажеваше:
"Ја сам ноћас ружан сан уснио,
"Лазара сам и Србе видио!
"Уљегли нам беху у Безује;
"К мени дође Пивјанин Лазаре,
"Скиде моју сабљу од појаса,
"Па је пружи те испод ње прођох!
"У томе се у ријеку станих!
"Кад погледах оздо из корита -
"Ал' не виђех на Безује града!
"Баш ће нама Срби ударити,
"Сан је рђав ми смо погинули."
Таман Турчин у ријечи бјеше,
Докле сазва Пивјанин Лазаре:
"Ој, Турчине Мемед ефендија!
"Је л' те море стража пробудила?
"Ти си сву ноћ у душеку спаво,
"Ја ни мало но шанчеве зида,
"Ево сам ти града опколио,
"Пуне шанце војске напунио.
"Па те зовем да ми се предате,
"Да у граду лудо не гинете,
"Е ти дајем моју вјеру тврду,
"Од града ти одступити нећу,
"Ефендија докле се предаде,
"Ја ли града на јуриш узмемо."
Кад Лазара Турчин разумио,
Чибук баци, па на ноге скочи,
Намоли се на прозор од куле,
Виђе војску и српске шанчеве,
Па дозива Пивјанин Лазара:
"Ој Лазаре од војске главаре,
"Видим да си добро поранио,
"И мојега града опколио
"Но Лазаре ђе су ти топови,
"Ш чим се царски примају градови?
"Те ме тако зовеш на предају."
А Лазар му на то одговара:
"Ми немамо топа ни једнога,
"Ма имамо срца јуначкога,
"И с Турака добрије пушака
"Што их носе на раме јунаци,
"Па ће куку вашој бити мајци.
А Мехмед му ефендија виче:
"Не манитуј Пивјанин Лазаре,
"И ако си Дрину прегазио,
"И фукару царску попалио,
"Градови се лако не примају."
Срби браћо моји соколови!
Тада српски пукоше плотуни,
Загрмјеше са свакоје стране,
Ко да пивске падоше планине,
Срби бију одсвуђ из шанаца,
Турци огањ сипљу из затвора,
Бој трајаше три бијела дана,
Без спавања и без одмарања,
Кад Турцима огањ одолио,
Зазидаше на град пушкарице,
Па се скрише за градске бедеме,
И престаше огањ просипати,
Срби града не могу узети.
Главари се на савјет скупише,
За јуриша на град вијећаше.
Рече вођа Пивјанин Лазаре:
"Сад мислите браћо како ћемо,
"Град се предат без невоље неће,
"Да јуришем на град ударимо,
"Може на њем триста погинути,
"Па и опет града не узети
"А глађу их преморат нећемо,
"Е ми дуго чекат не можемо.
"Сад су наши скупоцјени дани,
"Но мислите какву мајсторију,
"Зна ли који стару историју,
"Како су се примали градови?
"Док још нису изишли топови."
Вели вођа Мико Маловићу:
"Да градимо дрвене топове,
"Као што је и Карађорђије."
А Милован Бошковићу каже:
"Топ је дрвен мука направити,
"Па му треба праха и гранати,
"Па је дрво - дрво свакојако,
"Нит је добро нити постојано."
Рече вођа прото Церовићу:
"Топ је дрвен рђаво оружје,
"Ја сам доста књига проучио -
"Што је било у стара времена,
"Градили су различне статује
"Јал од мједи ја ли ти од гвожђа,
"Па се у њих затварали људи,
"Ка мједена коња Тројанскога,
"Те ш њим Грци Троју освојише;
"Ал ми таквог метала немамо,
"Ни мајстора да што направимо."
Тада рече Сочица Лазаре:
"Ако таких немамо мајстора,
"Ми имамо добрих дрвођеља,
"Који могу кола направити!
"Па не кола него саонице,
"И на њима тврду караулу,
"Да се вози на јуриш до града."
Сви рекоше да се тако проба.
Лазар нађе Бјелана Бакрача:
"О Бјелане дрвени мајсторе!
"Бил' се мог'о болан поуздати.
Да направшп кућу на саони,
Ђе стат може стотину војника,
"Да је људи могу покретати,
"Ал да пушка не може пробити?"
Говори му Бјелане мајсторе:
"Да си здраво војвода Лазаре,
"Како хоћеш могу направити,
"Само дај ми горе и јапије."
Браћо моја и дружино драга,
Још не прође ни неђељу дана,
А јапија сва готова била,
На саони дрвена галија.
Баш је добро Бакрач направио,
И разнијем цвећем окитио.
Тада зове Сочица Лазаре:
"Ка је сада јунак од јунака!
"Да му предам дрвену галију
"Да до града са њоме управља,
"И ко хоће у галију поћи,
"Нек се пише у тевтер јуначки,
"Док напуни стотину јунака."
Ту искочи јунак Пивјанине,
Чудан витез Кнежевић Милане:
"Ја сам јунак војвода Лазаре,
"Да управљам до града галију."
Кад дружина виђела Милана
Мнозина се за галију спрема,
Ал стотина више не могаше,
За јуриша које изабраше,
Све јунака бољег од бољега,
Све Пивјана и десет другије.
Лазар преда галију Милану,
И даде му добра помоћника
Из Пожара Петранић Лазара;
Кад се чета за полазка спреми
А Лазар им слово изговори:
"Српски храбри избрани јунаци
"Ви на страшан удар полазите,
"Сами себе на жртву предасте
"За слободу своје домовине!
"За јуначки спомен до вијека.
"'Ви можете браћо изгинути,
'Али витез неће умријети,
"Историја прославља јунаке,
"Као Грци свога Л е о н и д у!
"Црногорци Н и к ц а од Ровина!
"Као Срби храбра Синђелића!
"Ви сте сваки достојни спомена.
"Ако л' браћо који жив остане,
"Те нам буде среће на мегдану,
"Све ћу казат књазу Николају!
"Ваше дичне да награди труде,
"Сад напријед моји соколови!
"Јер без крви ни слободе нема,
"А мријет се свакојако мора,
"Благо оном који умре славно.
Када Лазар ријеч изустио,
С јуначком се четом опростио,
Сва се браћа с четом опростише,
На растанку па се изљубише!
Јуначки се чета одвојила,
И галију низком отиснула-
Боже мио да чудна призора,
С муком ли се слобода сотвара!
Кад галија пође преко крша,
Ко главица да се покренула,
у галију поју Ерцеговци,
А галија низ главицу мили,
Ка тврдоме граду на капију.
Турци гледе па се томе диве,
Шта се ваља, к њима ближе иде!
Тишина је пушке не пуцаше,
А Срби се ближе примицаше,
Кад галију Срби прићераше,
Близу града те турци виђоше,
Силна ватра загрмје са града,
Срби огањ озгор са шанаца,
Као грозна киша од облака,
Паде тама од пушчаног праха,
Галију је притиснула тама!
Стаде вика и бојна грмљава,
А галија замаче у тами,
Не виде је ни Срби ни Турци!
Док на врата дошли Ерцеговци,
И за врата руком приватише,
Маљевима капију сломише,
Па јунаци у град уљећеше!
Па дозива Кнежевић Милане:
"Јеси л' дома Мехмед ефендија,
"Не ћеш више исповедат дина!"
Када Турци Србе угледаше,
Све по турски аман поискаше,
Ефендија клања пред Милана,
И даде му сабљу од појаса,
Сви се Турци Србима предаше,
И оружје бојно предадоше.
Док ето ти војске и Лазара,
Лазар живе Турке одпуштио,
Што је живо сваког испратио,
Испод сабље пропуштао Турке,
Срби тада шенлук учинише
Од весеља што град освојише,
А јадни се препанули Турци,
Е се на њих гађу Ерцеговци,
Па бјежаше што боље могоше,
И по ноћи јадни нагазише,
На високе у Пиви стијене,
Те с Литице грозно попадаше!
У Пиви се неки подавише!
Од Турака пуни шест стотина
Ни двадес их не утече жива!
У Горанско, куђ их оправише,
А Безује Срби оборише,
Па и тада шенлук учинише.
Весели се српска покрајино!
Докле рађаш таке витезове,
Као што су храбри Ерцеговци!
Нема коментара:
Постави коментар