Бој на Језера

Бој на Језера

29. Августа 1877.

Још ни зоре ни бијела дана,

Полећела Ерцеговка вила,

Са Јаблана испод Дурмитора,

Вила лети гором и планином,

Док долеће на Војник планину,

Више бјела Оногошта града,

Па одатле зове у Никшиће,

Црногорског књаза Николаја:

"Срећни кнеже земље господару!

"Ти освајаш цареве градове,

"Од негдашње земље Душанове,

"То је дивно и срећно ти било,

"Но се сјети мили господаре,

"Ђе је тебе Перо Пејовићу,

"Јере си га с војском оправио

"Да ти чува Тару и Шаране,

"Да Језера брани и Дробњаке,

"И што може да напада Турке.

"Ал си њему мало дао војске,

"Од Језера Таре и Шарана,

"Нема пуно ни двије хиљаде.

"Перо није залудо седио,

"Но се добро са Турцима био,

"Али сада све то може платит'

"Јер су њему Турци навалили,

"У Језеру испод Дурмитора,

"Има војске тридесет хиљада,

"Што Никшићу иде у помоћи,

"А са њоме Хафиз паша влада,

"С њим се Перо већ пет дана бије,

"Ама сили одољет' неможе,

"Но ти Перо у невољи цмили -

"Да му пошљеш помоћ господаре,

"Да Дробњаке не опале Турци,

"Ка Шаране што су и Језера."

Кад је кнеже вилу разумио,

Ерцеговки вили вјеровао,

Па дозива Пивјанин Лазара,

И даде му два три батаљона,

Све Пивјана и племе Дробњака.

Па га посла у Језера равна.

Када Лазар на Језера дође.

Ту он Пера Пејовића нађе,

Бригадири ту се поздравише,

Па команде своје уредише,

Да ударе на турском логору,

Под Дурмитор на Поље Јавору.

Лазар своју војску намјестио,

Од сјевера на лијево крило,

На Развршје на према Јавору,

Намјестио оба командира,

С Пивјанима Гаговића Мира,

С Дробњацима Церовић Грубана.

Десним крилом Перо Пејовићу,

Намјестио оба командира,

С Морачаним' Перковић Драгиша.

А до њега Митар Ђоровићу,

С Језерцима и са Шаранима.

Освакуда Турке опколише,

А на исток пут им оставише.

Браћо моја и дружино драга,

Двадес' осмог Августа мејсеца,

- Седамдесет и года седмога,

Пређе зоре Срби ударили,

На Јаворје кавгу заметнули,

Срби огањ на Турке просуше

А Турци их огњем дочекали.

С обје стране плотуни се пале,

А топови турски загрмјеше,

Вас Дурмитор из темеља тресе,

Али су се ушанчили Турци,

По брегова свуда на Јаворје

Срби нагло ватру навалише,

Шанцима се турским примицаше,

А Турци их бојем одбијаше.

Од великог боја огњевита,

Сва Језера тама притиснула,

Непрестаје јака грмљавина,

Бој чинише за четири сата

Јуришаше Срби без узмака,

Докле Турци муку опазили,

Па ти богме измицат' почели.

Са шанаца топове скидоше.

И шанчеве остављат' почеше,

А Срби им јаче кидисали,

Командирске трубе засвираше,

И једанак вриску учинише,

И резерве српске прискочиле,

Па у Турке сложно јуришале.

Срби руке крвавит' почеше,

Турска сила преко поља бјежи,

У пољу се муте ескадрони,

Турци бјеже, ал' бој не предваја,

А Срби их бију плотунима,

Преко равна поља језерскога,

Ћераше их ода четир сата,

Од Јаворја испод Дурмитора,

Све до брда Рамова ждријела,

И до Таре и Борове главе.

Ту их бјели данак оставио,

А тамна их ноћца прихватила,

И на томе боја раздвојише;

Обје војске конак учинише.

И ту Срби Турке опколише

Око Таре да бију кад сване,

Ема Турци чекат' на смједоше,

Него ноћом Тару пребродише.

Кад у јутру зора забјељела,

Ал Турчина ђавољега нема.

То Србима много жао било,

Што им тако Турци утекоше.

Па се Срби натраг поврнули,

На Језера војску сакупише,

Погинувшу браћaу саранили,

Седамдесет храбије јунака,

А толико рањеније бјеше.

Свијета им образ на мегдану,

Кад су роду задобили славу,

Ка' што су се свагда научили,

Доста су се глава накидали,

Две хиљаде Турака побише,

И лијепи шићар задобише,

Са Турака руха и оружја,

Свакојака за војске шићара,

Зато Срби шемлук учинише,

Па свом књазу побједу јавише.

А сад здраво браћо и дружино.